Ulaganje u zlato pripada kategoriji najsigurnijih dugoročnih ulaganja.
Konflikt između očekivanog prinosa i uloženog novca, može nastati samo ukoliko je investicija kratkoročna,
tj.kraća od dve godine. Ukoliko je ulaganje dugoročno, tj.duže od navedenog perioda benefit dobijen
kroz rast vrednosti zlata evidentno ćemo registrovati.
Ako posmatramo period unazad dvadeset godina, dolazimo do podatka da vrednost zlata
prosečno raste na međugodišnjem nivou od 12%. Naravno, ima i perioda kada vrednost zlata
ima negativno kretanje, ali vremenski mnogo je prisutniji trend rasta od trenda pada vrednosti zlata.
Najbitnija karakteristika zlata jeste, da ekstremni događaji utiču progresivno na kretanje njegove vrednosti.
Ekstermni događaji najčešće mogu negativno uticati na naše prihode. Ukoliko do toga dođe, zlato nam može
pomoći da lakše prevaziđemo novonastalu situaciju.
To zapravo znači, da će zlato najviše vredeti kada nam je novac najpotrebniji. Zlato je, suštinski naš solidarni
partner u kriznim situacijama.
Zahvaljujući toj činjenici svi dobro situirani ljudi, koji zele sigurnu i spokojnu buducnost, poseduju zlato u
svom imovinskom portfoliu.
ISTORIJSKE CINJENICE I RIZICI
Krizne situacije često su zadavale razne glavobolje ljudima na ovim prostorima. Ratovi su stvarali
najveće društvene i ekonomske poremećaje.
Mlade generacije se ne sećaju, krizne situacije, koja je nastala par godina posle raspada SFRJ,
kada je došlo do pojave, koja je u ekonomiji poznata kao hiperinflacija. Ljudi su u toj situaciji
branili svoj novac, na taj način što su domaću valutu menjali za nemačku marku i stavljali narodno
rečeno u ,,slamarice” .
Desetak godina kasnije desilo se novo obezvređivanje novca, ali na evropskom nivou. Na ozakonjen način,
nemačka marka zamenjena je novom evropskom valutom evro.
Paritet po kom je izvršena konverzija, iznosio je 1 evro/1,96 DM (nemačka marka), Nedugo zatim,
desilo se to da je prozvod koji je koštao jednu marku koštao jedan evro. Dakle, na osnovu ovoga može se
zaključiti da je ovom ekonomskom odlukom svakoj građanki i gradjaninu Evrope kapital umanjen
za jednu polovinu.
Istorijski posmatrano najotporniji imovinski oblik na inflatorne pritiske i ostale moneterne rizike,
ukljucujuci i zamene valuta, jeste zlato. Cena zlata, kroz istoriju osetno se menjala.
Jedna unza zlata (31.104 g ), 1973. godine vredila je 80 US dolara.
Početkom osamdesetih godina prošlog veka, cena je dostigla rekordno visoku vrednost
od 700 US dolara. U narednim godinama, cena zlata kretala se u intervalu od 300-400 US dolara
za jednu unzu.
Taj trend zadržan je, sve do početka 2000. ih godina, kada je unza zlata vredela 400 američkih dolara.
Danas jedna unza vredi oko 2000 evra što predstavlja rast vrednosti zlata od nevjerovatnih 500 %.
Upravo kroz rast svoje vrednosti, zlato čuva novac od inflacije.
Svaka globalna i ekstremna situacija uvede ekonomije širom sveta u manji, ili veći problem.
Države se na razne načine bore da prevaziđu ekstremne situacije. Jedna od mera jeste
subvencionisanje pogođenih privrednih grana.
To neminovno dovodi do povećanja novčane mase u privrednim tokovima, a samim tim i do smanjenja
vrednosti novca.
Suštinski,na scenu stupa inflacija. Kao posledica Covid krize nastupila je izuzetno izražena
inflacija u 2022.i 2023. godini koja je dovela do značajnog uvećanja cena većine proizvoda i usluga.
Zbog ovakvih situacija, koje narušavaju našu finasijsku stabilnost, bitno je da u svom imovinskom
portfoliu posedujemo najotporniju imovinsku klasu – investiciono zlato.
