ZAŠTO SVE VIŠE NOVCA ZAVRŠAVA U ZLATU ?
Štednja po definiciji predstavlja odricanje od potrošnje u sadašnjosti radi obezbeđenja finansijske sigurnosti u budućnosti.
Najčešći načini štednje u svetu su sledeći:
- Štednja u gotovini predstavlja najlošiju opciju jer ne donosi nikakav prinos kroz vreme. I posle štednje “x” godina u gotovini (slamarici) imaćemo nominalno isti iznos novca, koji usled inflacije drastično manje vredi nego u momentu kada smo isti akumulirali, nezavisno od toga u kojoj se valuti nalazi (EUR, USD, CHF).
- Štednja u banci, tj. oročen novac u banci predstavlja za nijansu bolju štednju od štednje u slamarici. Ovaj vid štednje donosi minimalan godišnji prinos kroz kamatu na oročen depozit. Kamatne stope su izuzetno niske, što ovaj način štednje čini upitnim i u konačnom neisplativim. Neretko, kamatne stope ne pokrivaju ni zvaničnu inflaciju. Ovde treba naglasiti da je dinarski prihod ostvaren kroz kamatu na oročen dinarski depozit oslobođen od plaćanja poreza, za razliku od prihoda ostvarenog na devizne depozite na koje se plaća porez.
- Štednja u nekretninama predstavlja dosta dobar način štednje, jer cene nekretnina kroz vreme rastu. Prinos od rente, upitan je kada se uzmu u obzir poreska opterećenja i neminovna amortizacija rentiranog prostora. Nedostatak ovog načina štednje jeste niska likvidnost i porez na imovinu koji se plaća na godišnjem nivou.
Nekretnine pripadaju kategoriji nisko likvidnih imovinskih oblika, jer je za prodaju istih potrebno određeno vreme. Takođe, na prodaju nekretnine plaća se porez na kapitalnu dobit u iznosu od 15%. Kapitalna dobit predstavlja razliku između prodajne i nabavne vrednosti nepokretnosti sa dodatim normiranim troškovima na nabavnu vrednost (troškovi i ulaganja da se nekretnina dovede u funkcionalno stanje).
Zakon nam omogućava da od utvrđene kapitalne dobiti odbijemo normirane troškove u iznosu od 25%. Ovo je paušalni iznos koji se priznaje kao trošak prodaje, bez obzira na to da li smo stvarno imali te troškove.
Postoje određene situacije u kojima možemo biti oslobođeni plaćanja poreza na kapitalnu dobit prilikom prodaje nekretnine:
- Prodaja jedine nepokretnosti u vlasništvu: Ako prodajemo jedini stan ili kuću u svom vlasništvu i novac od prodaje uložimo u kupovinu druge nepokretnosti za stanovanje u roku od godinu dana, oslobođeni smo plaćanja poreza.
- Vlasništvo duže od 10 godina: Ako smo nekretninu posedovali duže od 10 godina pre prodaje, takođe smo oslobođeni plaćanja poreza.
- Nasleđivanje: Ukoliko smo nekretninu stekli nasleđivanjem, oslobođeni smo plaćanja poreza na kapitalnu dobit prilikom prodaje.
Ukoliko kupujemo nekretninu, ili više nekretnina, radi očuvanja vrednosti novca koje ne planiramo rentirati, treba uzeti u obzir još jedno poresko opterećenje koje nam stiže u bliskoj budućnosti u skladu sa evropskom zakonodavnom regulativom. Radi se o ekstra porezu koji je već stigao u zemlje iz našeg neposrednog okruženja.
- Novac uložen u investiciono zlato predstavlja najbolji, možemo slobodno reći izvrstan način štednje. Na taj način naš novac se nominalno uvećava. Zlato, kroz rast svoje vrednosti čuva kupovnu vrednost novca. Neretko, kada vrednost zlata drastično poraste, ulagači ostvare i dodatnu zaradu ulaganjem u zlato. Zarada predstavlja iznos za koji se uvećala vrednost zlata u odnosu na stopu inflacije u posmatranom vremenskom intervalu. Ista se računa kao razlika između sadašnje (prodajne) vrednosti zlata i nabavne vrednosti zlata umanjene za iznos inflacije.
Fenomen zarade ostvaren kupovinom investicionog zlata, obeležio je 2024. godinu gde je vrednost zlata od početka godine do danas porasla za 40%.
Investiciono zlato predstavlja visoko likvidni imovinski oblik koji uvek može da se konvertuje u novac i nije podložan poreskim opterećenjima bez obzira koliko godina ga imali u posedu. Što duže posedujemo zlato, njegova vrednost izražena u valuti biće sve veća i veća.
